Novi film Terensa Malika, Ukradeni život, premijerno je prikazan na festivalu u Kanu, u Glavnom takmičarskom programu. Nemački glumac Ogust Dil (August Diehl), našoj publici najpoznatiji po ulozi u Tarantinovom filmu Inglorious basterds, gost je 48. FEST-a i predstaviće se publici pred premijeru filma 3. marta u 21.30 u Sava centru. U nastavku je razgovor sa Ogustom sa današnje konferencije.
-Kao neko ko je rođen u tadašnjem zapadnom Berlinu, koliko Vam je bilo važno što film govori o tome?
Kao neko ko je Nemac, ko je iz Berlina - mi se i dalje suočavamo sa svojom prošlošću i smatram da je to izuzetno važno jer je svet u kome danas živimo, današnji poredak, rezultat prošlosti, kao i u svakoj istorijskoj epohi. Širom Evrope jačaju desničarski pokreti, što smatram da je posledica nedostatka edukacije. Mislim da je izuzetno važno podsetiti ljude na taj period i ispričati priču o jednom čoveku koji je jednom takvom sistemu rekao ne.
-Vredi li boriti se za ideale?
Naš film nije o borcu, naš junak nije neko ko pruža otpor ili ko ima veliki plan. On je rekao ne Hitleru i on se bori time što je pasivan - time što je rekao ne. Naučeni smo da govorimo da, svi koriste iste uređaje, ista sredstva komunikacije i potreban je neko ko će toj mašineriji reći ne i biti poput zrna peska koje će poremetiti sistem.
-Kako je raditi sa Terensom Malikom?
Rad sa njim je jedinstven. On na filmu radi potpuno drugačije; poziva vas u veliku potragu i ne igrate samo ulogu, vi istražujete zajedno sa njim, pravite film sa njim. Nikada nisam upoznao osobu sa takvom otvorenošću, radoznalošću i dostojanstvenošću. Snimao je istu scenu na nekoliko različitih lokacija i dosta stvari koje vidite u filmu polazi od nas, od glumaca. Terens je poput lovca, čeka trenutak koji nije planirao i koji dolazi ni iz čega. Kaže da je to kao čekati ptice koje izleću iz žbunja.
-Terensov odnos prema medijima je specifičan. Kako ste saznali za kasting ili kastinga uopšte nije ni bilo?
Kasting direktor u Berlinu me je pitao da li bih došao na kasting za Malikov film; posle kastinga dobio sam poziv od agenta koji mi je saopštio da sam dobio ulogu, a četrdeset i pet minuta kasnije me je nazvao Terens; bio sam u Berlinu, kiša je pljuštala, stajao sam ispod drveta - bio je na neki način trenutak kao iz nekog njegovog filma - i pričali smo nepunih sat vremena o mom detinjstvu, privatnom životu - on je jako radoznao i želi da zna sa kim radi. Tek smo kasnije pričali o filmu.
-Porodica je česta tema u filmovima Terensa Malika. Postupak glavnog junaka oštećuje porodicu. Kako Vi gledate na njegov izbor, da u ime više pravde, ugrozi svoju porodicu?
To je bila važna stvar za Malika. Želeo je da junak ne bude neko ko slepo prati istinu, već se do samog kraja preispituje. On nije jak, muči se i to čini film ne samo pričom o otporu, već i ljubavnom pričom.
