Stefan Malešević, reditelj filma Mamonga, i glumci Marta Bjelica, Vuk Janošević i Nabi Tang prisustvovali su danas press konferenciji, a mi vam prenosimo deo razgovora sa njima.
-Stefane, tvoj dokumentarni film Gora pobedio je na Beldocsu, a ovaj film mu je vizuelno blizak. Kako je došlo do ovog ostvarenja? Da li ima nekakve veze sa Gorom?
Stefan: Produkciono imaju velike veze, oba filma sam počeo da razvijam tokom studija u Sarajevu sa mentorom Belom Tarom. Film Mamonga je prerastao okvire studentske produkcije tako da sam odlučio da ga odložim za kasnije. Bela mi je nudio da diplomiram sa scenarijem, što nisam želeo jer sam prvenstveno video sebe kao reditelja. Gora je nastala iz želje da snimim nešto u međuvremeno što neće biti toliko zavisno od produkcije, što je spontanije. Poklapanja na tematskom i vizuelnom nivou je zbog toga što su neka moja životna ubeđenja i filozofije prisutne u oba filma, u samom procesu stvaranja ih nisam previše poredio. Mislim da postoji velika razlika u stilu snimanja, u Gori je jako prisutan švenk što je posledica tehničke ograničenosti, nisam imao pristup faru i kranu koje smo koristili na Mamongi. Ali dugački su kadrovi, ima puno prostora za razmišljanje, interpretaciju, tako da tu ima sličnosti.
-Film jako podseća na estetiku Bele Tara, koliko je on tebe usmeravao?
Stefan: Bela ima vrlo čudan pristup mentorstvu, stalno je govorio kako nije došao u Sarajevo da edukuje nego da nas oslobodi. Dao nam je prostor da pronađemo sami sebe, nije postojao pritisak da radimo nešto slično tome što on radi. Na našoj klasi postoji velika raznolikost u temama i pristupu, od ljudi koje snimaju filmove ajfonom, preko eksperimentalnih fimova…
Projekat se razvijao dugo nakon što sam ja diplomirao, tako da on nije bio prisutan, ali me je svakako oblikovao kao reditelja, više time što me je dopustio da sam okrijem ono što me zanima. To nije bila idilična veza, puno smo raspravljali, ali sam kroz te rasprave ja izbrusio sebe. Bela i ja imamo iste uzore, verovatno zato postoje sličnosti između nas, više nego zato što sam ja bio njegov student. Mikloš Jančo, Antonioni, Tarkovski, više nego Bela.
-Priča funkcioniše na nekoliko različitih nivoa. Koliko je bilo teško to napisati?
Stefan: Bilo je teško i dugotrajno, bilo je puno momenata kad nisam bio zadovoljan scenarijem pa sam pisao nove verzije. Kad pričamo o poteškoćama, one su vezane za sam narativ. Meni je deo filma vezan za energiju i atmosferičnost od početka bio jasan. Bilo je pitanje kako postići pravi odnos skrivenog i viđenog, da film ostane veran našim idejama i vizijama, a da bude jasan. Mislim da sam sam sebi dao težak zadatak jer ovaj film nije nenarativan, atmosferičan, meditativan film kao Gora. Isto postoji neki metanarativ ali meni je u Gori bilo mnogo lakše da stvaram jer nisam razmišljao da li se to povezuje na ovaj ili onaj način, samo sam tražio da prepoznam rezonancu sa unutrašnjim osećajem koji sam imao vezano za to mesto i šta taj film treba da bude. Na Mamongi sam morao da razmišljam paralelno o tome i o dramaturškim stvarima, nisam hteo da napravim film koji je nerazumljiv.
-Marta, često ti pripadaju neobične uloge. Kako ti to tumačiš?
Marta: Valjda se tako osećam. Ne znam da li sam to ja izabrala ili je to izabralo mene, ali u svakom slučaju dosta mi je udobno.
-Malo saznajemo o likovima a oni imaju velike unutrašnje dileme. Kako si razrađivala lik?
Marta: Trebalo je malo vremena da Stefan dobije odgovor od mene, da pročitam scenario, a kad smo se našli ja sam jedno 3 i po sata govorila o scenariju, bila sam potpuno fascinirana i osećala sam da tačno znam. Neke moje unutrašnje dileme i borbe koje sam osetila tokom odrastanja su bile prisutne u scenariju, ta tranzicija iz jednog u drugi grad, puno mojih seljenja sa porodicom... Mislim da sam zaista veoma dobro osećala ovaj scenario. Apsolutno imam ceo život te Jovane u sebi.
-Nabi Tang, kako ste došli do uloge?
Nabi: Ja sam model iz Bankoka. Ne znam kako se ova uloga desila, da budem iskrena. Jedan poznanik je došao u Bankok i pomenuo da ima prijatelja koji snima film i treba mu azijska glumica. Već su počeli da snimaju kad sam poslala svoju fotografiju i nisu mi se više javili. Ali posle jedno godinu, dve, kad sam mislila da je sve gotovo, Stefan me je pozvao.
