Razgovor sa ekipom filma Sutra je još uvek juli - Reditelj Dejan Vlaisavljević Nikt, direktor fotografije Predrag Bambić, glumac Arnaudt Humbert, Violeta Goldman glumica, Aleksandra Širkić glumica, Ana Bretšnajder, glumica
-Ovo je drugi film o inspektoru koji gledamo na FEST-u. Od početka do kraja film je pun posvete, kao da je čitav baziran na strategiji postmodernizma gde je sve citat nečega.
Dejan Vlaisavljevć Nikt: Film je posvećen prvenstveno Semu Fuleru i njegovom filmu Crveni kimono, a zatim filmu Kiss me deadly. U filmu ima mnogo drugih kodiranih posveta, sve je uvezano u jednu konstrukciju koja ima sklad.
-Ubistvo se dešava na uglu ulica Sema Fulera i Boška Tokina. Kako ste ih sklopili?
Dejan Vlaisavljevć Nikt: Ne znam kako bih mogao da sklopim drugačije. To je plan grada u kome inspektor Džoni i ti likovi žive.
-Žanr filma bi bio krimić. Odakle ta intriga o nestalom filmu? Koji je to film?
Dejan Vlaisavljevć Nikt: To je potpuno izmišljen film, cela priča je u formi kripto-istorije. Nikola Krakov na kraju filma objašnjava kako je film nastao, to je jedna moguća verzija u kojoj je mogao da nastane, ali on nikad nije napravljen. Za vreme okupacije je napravljen samo jedan film, Nevinost bez zaštite, a ja sam želeo da napravim fikciju u kojoj je nastao još jedan.
-Inspektora igra Saša Radojević, to je velika, glavna uloga. On je izmislio pokret garažni film, i ovaj film se uklapa u te okvire. Brzo ste ga snimili, išli ste više na priču nego produkcione aspekte.
Dejan Vlaisavljevć Nikt: Ovo je američki nezavisni film, ali sa garažnim estetski i ideološki nema veze. Ovo je B film, tako je i rađen. Sem Fuler je bio B reditelj, kao što znate, tako da mislim da ovo nije garažni film.
-Ne izgleda mnogo kao B film, direktor fotografije je uradio odličan posao.
Predrag Bambić: Budući da imam jako dobru komunikaciju i veliki stepen razumevanja sa Dejanom, meni nije bilo teško da radim ovaj film. Film noar je istovremeno i izazov i prilika za svakog direktora fotografije koju sam se ja trudio da iskoristim. Format koji smo koristili, sinemaskop, je potcrtao osećaj usamljenosti u urbanom kontekstu. Ovaj film je hromatski veoma neuobičajen. Zahvaljujem Dejanu što mi je dao priliku da razvijem tu ideju.
-Da li ste i vizuelno pravili omaž Semu Fuleru?
Predrag Bambić: Ja sam njegov veliki fan, ali nisam se referisao na Fulera, moja vizuelna referenca je poigravanje sa sintetskim bojama. On je zasnovan na klasičnom film noaru, ali je film iz 21. veka. Svi izvori svetla su veštački, neprirodni, i samim tim daju mogućnost za interpretaciju. Koliko je to vidljivo i radi na gledaoca je lična stvar. Ja sam stigao tamo gde sam zamišljao da treba da bude film.
-Violeta, kako je izgledao rad na filmu?
Violeta Goldman: Jako smo lako snimali, baš sam uživala. Brzo smo radili, možda sam imala 5 snimajućih dana, uopšte nije bilo iznurujuće.
-Aleksandra vi ste imali najveću dramsku ulogu. Kako je vama izgledao rad na filmu?
Aleksandra Širkić: Ovo je moje najveće filmsko iskustvo do sada i samim tim i najmagičnije. Nikt je jedna specifična figura na našoj filmskoj sceni. Kako su se naši likovi razvijali, tako smo i mi postajali prijatelji i učesnici u tom procesu. Čitava ekipa je bila jako posvećena, ja ne bih imala nikakav problem da do kraja karijere snimam filmove B produkcije, ovde je neka duša i više se posvećuje odnosu reditelj glumac. Imala sam slobodu da pitam, osetim, imala sam prostor za zanimljive scene. Sama priča je nešto zaista magično, film o filmu, film u filmu, i iznad svega ljubav prema filmu je nešto što ovaj film čini jedinstvenim.
-Ana Bretšnajder, imate najduhovitiju scenu u filmu. Je li to improvizovano?
Sve je uredno spremljeno, ja nisam imala puno pitanaj jer je sve bilo sasvim jasno u svim sferama i referencama. Ekipa je sjajno doprinela da ovaj žanrovski određen film ima svoj poseban pečat. Ako je bilo prostora za improvizaciju, nije bilo potrebe osvajati ga. Bilo je zadovoljstvo raditi sa nekim ko je autor na više nivoa, ne samo poznavaoce filma nego i širu publiku može da potakne na niz svojih citata u odnosu na njegovu ideju koja se širi kao neki fini virus u magiju filma.
-Ko je zapravo vaš lik, Saša?
Saša Radojević: Već više puta sam bio policijski inspektor, u filmu Petlja i Paluba ispod Terazija. Nadao sam se da će mi dopasti uloge romantičnih ljubavnika ali prošlo je vreme za te uloge. U ovim godinama mogu da budem advokat, političar… Inspektori su posebno interesantni. Film noar je vrlo karakterističan jer su detektivi obično sredovečni, ne gaje nikakve iluzije, nalaze se na margini društva, i poenta sa takvim tipom junaka je da kao privatno asocijalne neadaptirane ličnosti pokušavaju da unesu red u nered sveta. To odgovara i mom prirodnom karakteru, i zato je ova uloga nešto što mi ulazi pod kožu.
-Kako izgleda distribucija?
Dejan Vlaisavljević Nikt: Film će verovatno biti prikazan na nekim nezavisnim festivalima u Americi. Ako je neko zainteresovan, biće i ovde.
