Razgovor sa ekipom filma Ivana grozna - rediteljka Ivana Mladenović, Ana Sel, pomoćnica režije, Andrei Dinescu, glumac
-Šta je realnost, a šta fikcija u ovom filmu? Koliko je on zapravo ispovest, a koliko autobiografija?
Mislim da ne možeš da kažeš tačno da li je ijedan film ili totalna fikcija il realnost. Prethodni film se takođe snimao po autobiografskoj priči. Kada su pisca pitali koliko ima istine, pitao je da li mora baš u procentima. On bi uvek dao 70%. Tako da, eto, neka bude 70%.
-Da li je zamisao filma bila da to neka bude igra između dokumentarnog i igranog? Da li je to zapravo bila inicijalna ideja?
Jeste, naravno. Reč je o stvarnom događaju iz 2017. godine. U trenutku kada je meni zaista bilo loše posle snimanja prethodnog filma. Vratila sam se u Rumuniju, u Kladovo odakle sam rodom. Tu sam počela da pišem scenario zasnovan na istinitim događajima, a onda sam piscu prethodnog filma dala taj scenario da se malo igra sa njim. Možda je njegov pristup životu malo više ciničan, mislim da je to i bilo potrebno. Dakle u pitanju je istinita priča napisana u scenariju, a koja je naknadno malo fikcionalizovana.
-Znači dnevnik u pokretnim slikama?
Da, zapravo, može se tako reći.
-Danas je sa nama Andrei Dinescu koji igra u filmu, pa da vas čujemo, kakva je Ivana kao rediteljka?
Takva je kako je vidite.
-I danas je sa nama Ana Sel koja je bila pomoćnik u režiji Ana Sel je pre 10 godina u Rumuniji režirala film u kom glume i ona i njena porodica, njena ćerka, muž, mama, tata. Pored toga što je reditelj i pijanista, ona je moj prijatelj. Bilo mi je jako bitno da pored mene bude neko ko će da mi pomogne da neke stvari koje su bile napisane u scenariju iznesem do kraja, pošto je ona već imala iskustva.
-Da čujemo i nju sada. Kako je bilo pomagati u režiranju?
Bilo je jako zanimljivo. Imali smo scenario, ali smo dosta improvizovali. Polako smo prelazili svaki korak i smišljali šta bismo mogli da promenimo. Nismo bili sigurni šta ćemo na kraju dobiti. Imali smo puno proba.
-Ivana, ovo je film o mladoj ženi o njenim strahovima dilemama. Je l ste vi strahovali da gledaocima date svoju dušu ili je ovo zapravo bio vid pročišćenja?
Jeste bio u neku ruku. To je bila motivacija. Ti radiš na filmu, pišeš ga, prođe godinu dana dok ne počneš da ga snimaš. Mnoge stvari se promene. Nisam toliko strahovala zato što već sad nemam utisak da sam to ja.
-Možemo li govoriti o uticaju Formana, primetno je da utiče na vas. Kakva je to veza sa Gori moja gospođice?
Jesmo to naveli zato što nam je na neki način bio inspiracija kad smo razmišljali i na koji nacin želimo da postoji humor u ovom filmu. Tako da jeste Gori moja gospođice bio jedna od inspiracija vezana verovatno za taj humor koji dolazi iz situacija iz male sredine. Samo što imam uitisak da je malo drugačije.Ono što smo mi zaista pokušavali u ovom filmu jeste da se ne smeješ ljudima iz malog grada nego da se smeješ zajedno sa njima.
-Moramo pomenuti i ljude kojih više nema. Film je posvećen Anki Pop (Anca Pop), rumusnko-kanadskoj pevačici koja igra u filmu, odnosno deo je glumačke ekipe. Ona više nije sa nama.
Nažalost nije. Imala je saobraćajnu nesreću u decembru 2018. Mi smo još uvek bili u fazi snimanja pošto je film rađen u nekoliko etapa. Nismo imali novca, počeli smo sa pozajmljenim parama i snimalo se u četiri etape. U decembru dok smo spremali poslednju etapu snimanja ona je nažalost
poginula.
-Hajde da se vratimo lepšim stvarima. Želim vam puno uspeha na FESTu. Ovo nije vaš prvi film. Gledali smo i ranije radove i hvala vam na tome.
Ovo je moj prvi film koji se prikazuje na FESTu. Neki su se prikazivali u Beogradu na Festivalu autorskog filma, ali je ovo prvi film na FESTu.
