Britanski glumac Džulijan Sends gost je 48. FEST-a na kome promoviše film Obojena ptica. Ovo epsko ostvarenje Vaclava Marhoula, adaptacija istoimene knjige kontroverznog autora Jeržija Kosinskog, premijerno je prikazano u takmičarskom programu Venecije. U nastavku je razgovor sa Džulijanom sa današnje konferencije.
“Moram da kažem da mi je izuzetno zadovoljstvo što sam ponovo u Beogradu. Bio sam ovde kao dečak 1974, Beograd je tad bio potpuno drugačije mesto. Ali ta velikodušnost, ljubaznost i gostoprimstvo koje sam iskusio pre 45 godina su i dalje prisutni u ovom gradu, tako da vam se zahvaljujem na tome,” rekao je Sends u uvodnom obraćanju.
-Kada ste pročitali scenario za fim, koje su bile vaše prve reakcije?
Prvo sam pročitao knjigu Obojena ptica. Reditelj, Vaclav, je snimao film tri godine, i podelio ga je u 9 poglavlja. Snimao bi poglavlja sukcesivno, kada bi snimio jedno, onda bi tražio finansije za nastavak snimanja. Tako da sam ja zapravo pročitao samo svoje poglavlje. Nema mnogo dijaloga u filmu, oslanja se više na energije likova, ali sam video neke od fotografija iz materijala koji je snimljen za prvo poglavlje i bile su toliko snažne da sam odmah shvatio da moram da budem u ovom filmu. Iako je to bila jako teška uloga, bila je važna.
-Vaš lik se na početku predstavlja kao pozitivac koji želi da pomogne glavnom junaku, ali onda vidimo sav užas koji je u njemu. Je li to u njemu izvorno, ili nešto što je rat probudio?
U njemu je postojao potencijal za zlo, mislim da mnogi ljudi nose to u sebi. Ratne okolnosti su stvorile priliku da to zlo izađe, ta amoralnost, nedostatak odgovornosti, razmaženost. Pazolini je ovo najbolje istražio u filmu Salo. Nisam nameravao da igram lošeg čoveka, igrao sam čoveka koji je radio loše stvari.
-Koliko je na vas i reditelja uticala priča oko Jeržija Kosinskog, koji je prvo slagao da je knjiga autobiografska, a kasnije je i izvršio samoubistvo?
Greška Kosinskog je bila što je rekao da je knjiga autobiografska, umesto da je rekao da je izmaštana od nečega što je moguće i verovatno. On je priču sastavio od onoga što je čuo i što je znao da je istina, i mislim da je prilično neobavezno rekao da je to autobiografija, nesvestan da će to prerasti u toliku kontroverzu. Film tretira knjigu kao priču, a ne kao njegovu autobiografiju, priča je o jednom dečaku. Što se tiče njegovog samoubistva, pa… Poneki pisci završe na taj način, ali to ne umanjuje značaj njihovog dela, bilo da su to Silvija Plat, Ernest Hemingvej ili neko drugi.
-Da li je za vas bilo teže da igrate sa detetom glumcem i kako je izgledala ta saradnja?
Dečak, Pjotr, je fantastičan naturščik, prirodno talentovan, tako da je rad sa njim bio veoma neposredan i realan. Istina je da deca glumci bez iskustva i profesionalnog treninga mogu da budu naporni, ali naporni su i mnogi odrasli glumci. Kod Pjotra je izvanredna ta nefiltrirana autentičnost kojom odiše i koju unosi u svoje akcije i reakcije. Reditelj je napravio odlično okruženje u kome je saradnja bila veoma laka.
-Da li vam je bilo teško da se spremite za ovu ulogu? Lakše je sigurno igrati dobrog čoveka nego zlog.
Imao sam vremena da se posvetim materijalu i razmislim o tome, o tom liku. Za mene je veoma značajno da uronim u svet priče, tako da sam otišao u južnu Češku u novembru. Bilo je veoma hladno u šumi, na tim mračnim farmama. Nisam pričao ni sa kim, bio sam sam sa svojom samoćom, koja je veoma drugačija stvar od usamljenosti. Pokušavao sam da oživim tog lika svojom maštom i instinktima.
