Današnja press konferencija sa počasnim gostom ovogodišnjeg FEST-a, Džonom Malkovičem, i Aleksejem Igudesmanom, koji je osmislio performans Muzički kritičar, koji će biti izveden na zatvaranju 48. FEST-a.
-Gospodine Igudesman, šta ćemo večeras gledati, kakva je to predstava i kako je došlo do ovog koncepta? Kako je došlo do saradnje sa gospodinom Malkovičem?
Upoznali smo se pre deset godina na festivalu u Dubrovniku. Kada smo se sledeći put sreli, došli smo na ideju da napravimo jednu ovakvu predstavu - Muzički kritičar. To je koncert sa nekim pozorišnim elementima, napravio sam kompilaciju nekih od najgorih recenzija najvećih muzičkih dela u istoriji, a Džon glumi muzičkog kritičara. Mi time pokazujemo naravno da su kritičari u to vreme bili ili u pravu, ili su grešili ali, na neki način, time prikazujemo i lepotu tih kompozicija.
Džon i ja smatramo da je to jako pozitivno za ljude koji se bave kreativnim poslom jer je dobro znati da su i Betoven i Brams i drugi veliki kompozitori bili izloženi kritikama. Mrzeli su ih, ali tako je sa umetnicima - dakle, ako ste mladi umetnik potpuno je normalno da vam se desi da vas kritikuju ili omalovažavaju, ali važno je da znate da bez obzira na to, vi morate da nastavite dalje.
-Gospodine Malkovič, i Vi ste kao umetnik bili tema kritika. Da li je ova predstava za Vas poigravanje sa kritikom u današnje vreme, čišćenje od kritike, ili ste ovu predstavu doživeli samo kao jedan vid komunikacije sa velikim starim umetnicima?
Glavna stvar je ovde, kao što je Aleksej rekao, muzika. Ono što je bitno za ljude koji se bave kreativnim poslovima je da budu svesni da kada nešto staviš na javni forum, snimak, film, pesmu, umetničku sliku, mora biti kritikovano. To je posao kritičara.
-Vaša raskošna karijera je obeležena brojnim ulogama po kojima ste se izdvojili. Koje uloge su Vama bile najznačnije?
Uglavnom bi to bile pozorišne role. Ja sam počeo u pozorišnoj trupi sa kolegama sa fakulteta, pa su se mnoge stvari dragocene za moj razvoj dogodile tad. 'Staklena menažerija', 'Pravi zapad', ali najznačajnija je bila 'Spalite ovo', pa 'Libertin'... Filmovi su veoma različiti. Ne možeš da radiš na svojoj ulozi kao što možeš u predstavi, u kojoj je svaka noć drugačija. U filmu, snimaš scenu jednog dana i nikada se više ne vratiš toj ulozi.
-Večeras ćete se naći u ulozi kritičara, koliko ste nekada surovi kritičar samom sebi?
Ja se ne plašim kritike i trudim se da uvek budem objektivan i da tako posmatram stvari. Ima glumaca koji ne mogu sebe da gledaju, ja sam jedan od njih. Ne mogu da podnesem da slušam sopstveni glas. Kritično posmatram celo umetničko delo, ne samo svoju ulogu u njemu.
Aleksej: Moram da naglasim da malo ljudi prihvata kritiku kao Džon Malkovič. Recimo, pronašao sam užasnu kritiku koju je jedan kritičar objavio o Džonovoj predstavi koju je izveo u Istanbulu, i ubacio sam je u performans, taj deo se zove "Mučenje Malkoviča". Ove nedelje putujemo u Istanbul i pozvali smo tog kritičara da popije piće sa nama i da uživo čuje tu kritiku u kojoj govori da Malkovič treba da prođe audiciju na ulasku u zemlju, i ako je ne prođe, da mu treba spakovati ratluk i poslati ga kući. Prihvatio je naš poziv i doći će na performans.
-Mnogo je kritika na račun striming servisa koji guše bioskope. Da li smatrate da ima mesta za oba?
Iskreno sumnjam u to. Ali to nema toliko veze sa striming servisima i bioskopima već sa načinom na koji publika gleda filmove. Ranije ste filmove mogli da gledate samo u bioskopima, ali to više nije tako, ima više mogućnosti. Mislim da tu ne može ništa posebno da se uradi. Filmovi su počeli da se menjaju kad se pojavio VHS, jer niste više morali da trčite u bioskop dok je film na repertoaru, već ste mogli da ga pogledate kad hoćete. Striming platforme su samo pojačale to, a ko zna kako će to sve izgledati za deset godina.
-Koliko se vaš odnos prema glumi menjao u toku godina?
Ono što me najviše uzbuđuje su veoma dobri scenariji. Ne mislim baš previše o određenoj ulozi, jer uloga ima značenje samo u kontekstu priče i scenarija. Neke uloge su interesantnije od drugih, neke su mi bile interesantne na kratko ali više nisu, mislim da se moj odnos prema glumi promenio onoliko koliko sam se ja lično promenio.
