Ana Karina, muza francuskog novog talasa, preminula je sinoć u 79. godini. Posetila je Beograd dva puta - kada je snimala film Ratnica (Le Soldatesse, 1965. godine), i kao počasna gošća 34. FEST-a (2006. godine). Tom prilikom uručen joj je Zlatni Pečat Jugoslovenske kinoteke.
Legendarna dansko-francuska glumica bila je ikona šezdesetih, upečatljiva po svojim vilinskim crtama lica i velikim očima. Imala je samo 17 godina kada je stopirala do Pariza u želji da se ostvari kao glumica. Nakon uspešne manekenske karijere, želju joj je ostvario Godar, tada još uvek samo pisac, a kasnije legendarni reditelj i Karinin suprug. Zajedno su snimili sedam filmova, između ostalog Alphaville, Živeti svoj život i Neobična banda. Venčali su se 1961. godine, a nekoliko meseci nakon toga, Karina je osvojila nagradu za najbolju glumicu na berlinskom filmskom festivalu za ulogu u Godarovom filmu Žena je žena. Iako su se razveli samo četiri godine kasnije, njihova ljubav postala je jednako legendarna kao i filmovi koje su snimili zajedno. Na pitanje da li je umorna od priče o godinama koje je provela sa Godarom, Karina je za bilten FEST-a izjavila: “Ne, nisam umorna od priča jer je je taj period moga života veoma značajan za moju karijeru. To je dar koji sam imala u svojoj mladosti. Godar me je svemu naučio, svemu što o filmu znam. Radila sam i sa mnogim drugim rediteljima, dobrim rediteljima, ali mi je Žan-Lik dao pravu prvu šansu u Francuskoj.” Ostvarila se i kao rediteljka, ali i pevačica, a ostaće upamćena njena saradnja sa Seržom Gejnsboroom koja je rezultirala klasikom Sous le soleil exactement.
